Badalpurski vrt

U Indiji, u okviru oronule palate pokojnog radže od Badalpura nalazi se mali vrt u koji jedna mlada Evropljanka redovno dolazi kako bi prikupila snagu i osvežila duh. Zahr, sultanijina kći, potomak poslednjih vladara Konstantinopolja, takođe je i radžina kći, te je tako i kći indijske zemlje. Ovo je priča o njoj – ženi koja je, čim je došla na svet, izgubila sve: ime, prezime, poreklo, roditelje. Pobegavši iz Indije, majka je pred smrt poverava jednoj porodici na čuvanje. Kao već odrasla devojka, Zahr pokušava na sve moguće načine da otkrije svoj pravi identitet, jer joj se čini da bez njega ne može zakoračiti u život. U dvadeset prvoj godini, posle višegodišnjeg traganja, upoznaje oca i svoju zemlju. Zatiče osiromašenu porodicu, i otkriva nemilosti kojima je izložena mala muslimanska zajednica.

Zahrini evropski običaji izazivaju snebivanja i mnogobrojne prekore. Povrh svega, ona je tek žena, i samim tim potpuno obespravljena. Sve to ne umanjuje njenu sreću zbog porodice koju je najzad pronašla i oca kojem se divi i kojeg obožava. Međutim, posle mnogobrojnih bitaka, shvata da sve te „porodične veze i osećanje pripadnosti“ nisu ništa drugo do štake kojima se čovek potpomaže da bi stajao uspravno, okovi koji ga sputavaju, pa često i naočnjaci koji zaslepljuju. Hoće li danas, oslobođena svih duhova prošlosti uspeti da se vine ka drugim horizontima, lagana, najzad spremna da zapleše svoj život?